Vaskršnja čestitka mitropolita Atanasija

Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop i Mitropolit mileševski g. Atanasije uputio je u petak 18. aprila 2025. godine, iz manastira Mileševe, Vaskršnju poruku svima vernima Eparhije mileševske ali i svim pravoslavnim hrišćanima u kojoj je, čestitajući najveći hrišćanski praznik, rekao: – Pred nama su najznačajniji dani u godini, ova tri dana u koje smo ušli, Veliki Petak, Velika Subota i Vaskrs. Najznačajniji su zato što ovih dana ulazimo u punoću hrišćanstva, u punoću hrišćanskog znanja, hrišćanskog iskustva, hrišćanskog života. Najznačajniji su to dani za čovečanstvo.

Sin Božiji, postavši i sinom čovečijim, savršeni Bog i savršeni čovek, ušao je u iskustvo našega života. Doživeo je sve što je ljudsko, osim greha.Suočio se sa celokupnim ljudskim slabostima, sa celokupnim ljudskim zlom. Sve zlo čovečije napalo je na Njega, nasrnulo i usmrtilo Ga kao čoveka.

Gospod naš Hristos doživeo je od ljudi svu njihovu zlobu, zavist, mrzost, sve nedostatke ljudskog života je susreo. I sve je nadmoćao. Ušao je i u iskustvo čovečije smrti. I svuda prošao kao Pobeditelj i Preobrazitelj ljudskog života, ljudskog iskustva, dajući mogućnost da oni koji žive sa Njime, po Njegovom savetu, mogu takođe da žive drugačijim, kvalitetnijim, ljudskijim životom.

Upravo zbog ova tri dana, Velikog Petka, Subote i dana Vaskrsenja Hristovoga postaju potpuno ubedljive Hristove reči, Hristov poziv: Pokajte se jer se približilo Carstvo Nebesko. Obratite se i verujte, prihvatite Jevanđelje, prihvatite Sina Božijega.

Zato ono što najbolje ima Crkva Hristova pravoslavna to je upravo poziv u praznovanje ovih triju dana, gde imamo sažeto iskustvo hrišćansko. Mi se trudimo ovih dana, na Veliki Petak, Subotu i Nedelju, na praznik Vaskrsa Hristovoga, da budemo s a Hristom. U tome jeste smisao Njegovog dolaska, Njegovog boravka sa nama. U tome iskustvu, u tom takvom Hristovom prisustvu među ljudima, u svetu, jeste nada i šansa za čovečanstvo.

Sledujući za Hristom, gledajući u Njega, prosvetljavajući se Njegovom Vaskrsnom Svetlošću, možemo postati i mi sposobni da tačno sagledamo kuda hodi današnji čovek. Da tačno sagledamo sve izazove u kojima se danas čovek nalazi, sve nedoumice da rešimo na pravi način, međuljudske odnose. Ako bismo u svetlosti Hrista i Njegovog Vaskrsenja posmatrali i današnju našu situaciju u celome svetu, čovek bi odlučio da, u svetlosti Hristove nauke, rešava sve međuljudske odnose i utihnulo bi oružje, zavladao bi mir, mir nebeski, mir među ljudima. Čovek bi zagrlio čoveka, prihvatio bi Hristov poziv: Vozljubite Boga, jakože On vozljubi nas. Da i mi zavolimo Boga i svu decu Božiju.

Najveći značaj ovih dana, naročito Velikog Petka, kada je Gospod prihvatio da strada za nas, da, takoreći, izmiri naše dugove, ako smo kome šta dužni, da On to sve izmiri, najveći značaj današnjeg dana jeste upravo u tom pokazivanju, očiglednom pokazivanju, ne teoretskom nego na delu, bezobalne ljubavi Božije. U dubini, i u širini, i nedogledne u visini.

Mi se danas divimo smirenju Sina Božijega koji, rekosmo, postade savršeni i smireni čovek, kako je On u stanju da podnese sve ljudsko zlo upereno, dignuto, protiv Njega, na Njega, i to bezgnevno, bez gneva, sažaljivo, čak i prema onima koji Mu zlo čine. Ali, mi se ne samo divimo tome, mi na današnji dan, kad u ljubavi sledujemo Hristu, diveći se Njemu, i sami se osnažujemo, postajemo jači.

Mi imamo u našoj istoriji, čak i u srpskoj istoriji, posebno u istoriji pravoslavnih Srba, mnogo takvih primera da su ljudi nadilazili tu ljudsku meru savršenstva i ljudske visine. Imamo mnogo primera onih koji su, poput Hrista, mogli bezgnevno da podnesu svako zlo nanošeno njima od strane zločinaca i da, ne samo teoretišući nego na primeru, pokažu ljubav i prema onima koji im zlo čine. To je moguće zato što je nama uzor Hristos, i tu jeste značaj hrišćanstva, tog originalnog pravoslavnog hrišćanstva, što ono oprisutnjuje ne samo nauku Sina Božijeg nego i to iskustvo života. Tako da hrišćani, pravoslavni, originalni, mogu da zaista tako svedočeći Hrista budu svetlost svetu, odnosno ono na šta ih Hristos i poziva. Vi ste so zemlji, govori Gospod svojim učenicima, vi ste svetlost svetu. Čime bi se osolilo ako bi so obljutavila, ne bi bilo mogućnosti da se sačuva priroda ovoga sveta, niti bi bilo svetlosti.

Jako je potrebno da proslavljamo naročito ova tri dana kada imamo sažeto hrišćansko iskustvo, iskustvo hrišćanskog života.

Pridružujući se čestitkama koje šalje Njegova Svetost, naš Patrijarh, i cela Crkva naša pravoslavna, ja bih pozvao sve da obratimo pažnju naročito na ova tri dana iz hrišćanskog kalendara koji su po sadržaju najsadržajniji i po značaju najsvetiji.

Verujem da sagledavanje ovih dana i njihovog iskustva i sadržaja može pomoći u rešavanju i ovih problema kroz koje prolazimo . Verujem da možemo, primenjujući Jevanđelsko iskustvo, kvalitetno rešavati i pitanja koja su tu postavljena, uključujući tu i ljubav i praštanje. Interesantno da odsustvuje u našem rečniku ta reč, naročito ovih dana. Trpljenje, praštanje, voljenje.

Vaskrs ćemo u Mileševskoj eparhiji proslaviti ove godine zajedno sa umirovljenim Episkopom mileševskim Filaretom, koji boravi kod nas. Želimo i njemu srećan praznik i da doživimo zajedno punoću Vaskršnje Svetlosti i radosti budućega Života Večnoga.

Hristos Vaskrse – Vistinu Vaskrse!

Srećan Vaskrs svima koji u Hrista gledaju.