Spajić: Znanje i petlja kada se ne smanjuju plate i penzije a smanjuju neproduktivni troškovi

Projektovani prihodi budžeta Crne Gore za 2025. godinu iznose  2,88 milijardi evra, izdaci četiri milijarde, nedostajuća sredstva 1,140 milijardi evra a na naplatu dolazi 820 miliona dugova. Za potrebe PIO planirano je 707 miliona, obuhvataju redovna tri usklađivanja u idućoj godini, za sektora obrazovanja i nauke 362 miliona, za sektor saobraćaja 242 miliona. Iz kapitalnog budžeta vrijednog 280 miliona evra biće finansiran 341 projekat. Novo zaduživanje od 900 miliona evra planira se radi servisiranja dugova države i za kapitalne projekte. Smanjen je bruto dug po BDP za 40 procenata a neto dug za 30 procenata. BDP će se duplirati sljedeće godine na osam milijardi i to će biti zbog prosječnog realnog rasta. Crna Gora treba da se navikne na tekući suficit I concept koji se zove saldo nije nula. Glavni pokretači ekonomskog rasta su lična potrošnja domaćinstva, započinjanje novog investicionog ciklusa koji će biti stimulisan unapređenjem biznis ambijenta kroz regulatorne reforme i smanjenje sive ekonomije, nastavak povoljnih trendova u turizmu i sprovođenje strukturnih reformi, poručili su predsjednik Vlade Milojko Spajić i ministar finansija Novica Vuković  su danas, na konferenciji za medije, i predstavili Predlog zakona o budžetu za 2025. godinu.

Niko 2021. godine maltene nije vjerovao da će prosječna plata biti 1.000 evra a danas je jasno da je ostvaren veliki uspjeh, rekao je Spajić ističući da se znanje i petlja  pokazuju kada se ne smanjuju plate i penzije a smanjuju se neproduktivni troškovi.

“Zbog svega što sprovodimo, cijela Vlada, mi držimo liniju fiskalne odgovornosti i ekonomske budućnosti Crne Gore. Tu liniju ne damo, ta linija se zove tekući suficit. To je vrlo praktičan koncept. To nije mitsko biće, nego realnost a posebno za državu koja nema monetarnu politiku. Kada nemate svoju politiku, fiskalna politika vam postaje sve”, rekao je premijer. 

 “Neće moći stvari da se mijenjaju preko noći, nažalost. Mora da se mijenja i svijest svih nas. Čak 250 miliona starih dugova vraćeno je iz prihoda I to se dešava prvi put. Nama je potrebno da vratimo 820 miliona eura starih dugova”, rekao je Spajić.

Kažu napravili smo auto put, to kažu ljudi koji su bili u vlasti pšrije 2020. Godine. Niste vi napravili auto put nego dug koji ste nam ostavili je napravio auto put. Taj dug je krenuo da se vraća 2021. Godine  kada vi niste bili na vlasti. Niste uradili hedžing duga, najmanju moguću stvar koju ste trebali da uradite, i kažete vi ste nešto gradili. Povećali ste dug po BDP sa 40 -50 % 2011. Na 105%  2020. Godine. Takođe vi ste povećali I nominalno dug sa 1,4 milijarde na 4,5 milijarde evra, za isti period. Mi smo taj dug održali od 4,5 milijarde nismo ga povećavali. U klontesktu korone, rata Ukrajine taj nominalni dug ne treba da se smanjuje I sve države u Evropi nema ni jedna koja ima jednak a ne manji dug neko od vremena prije korone, rekao je Spajić istakao da je vrlo  malo onih koji su održali dug stabilan po BDP a niko koji je smanjio dug po BDP, kao što smo mi, sa 105 % na 62% a neto sa 80 I nešto na 50 I nešto.

Spajić je rekao da imamo tekući suficit, da je tekući suficit zlatno pravilo, te da je to najvažnije za državu i istakao da je tekući deficit potpuno pod kontrolom “ako imate tekući suficit, državi ništa ne fali”. 

“Tekući suficit je kada od svih prihoda oduzeme tekuće troškove, ne uključujući kapitalne projekte. Mi smo do 2020. godine imali tekući suficit, to jest, imali smo rezultat iznad nule. To se dešavalo kada je podignuta, u dva slučaja, opšta stopa PDV-a. Tada i nikada više, a zamislite razliku kada za posljednje četiri godine imamo tekući suficit”, rekao je Spajić.